Понашање у православном храму
ВЕРСКА ПРАВИЛА
Поштована браћо и сестре у Христу. Овим текстом желимо да помогнемо ономе ко има забуне и недоумице како се понашати у једном православном храму.
- Храм (црква) је Свето место и у њој није дозвољен гласан разговор, посебно у време Свете Литургије, са изузетком онога што је нужно, али тихим гласом.
- У време свих богослужбених радњи (обреда), а нарочито Литургије, верник треба да се понаша пристојно и ничим да не омета друге.
- На самом улазу у храм верник би требао да заборави на овоземаљске бриге, свима опрости све, прекрсти се на вратима и унутра, а може и да пољуби врата или оквир врата на улазу у храм.
- Кад уђе у храм, верник иде право ка “целивајућој” икони, ту стане, прекрсти се, поклони и целива икону. Затим се поново прекрсти и поклони.
- Може се приложити новац у део који је за то предвиђен, а по жељи се храму може даривати вино, уље, цвеће, свеће, пешкир…и др. Затим се стане на једно место у храму (које је слободно) и моли се Богу. Мушкарци стоје на десну страну а жене на леву.
- “Целивајућа” икона је икона свеца чије име носи храм и стоји стално на постољу. “Целивајућа” икона може бити и икона која означава одређени верски празник и зове се “празнична”. Стоји на постољу недељу дана, а потом се склања и ставља црквена или следећа “празнична”.
- Ако богослужење није у току, узимају се свеће и пале живима за здравље и срећу, мртвима за покој душе.
- Ако је богослужење у току и ако се чита Јеванђеље, односно износе Свети дарови, као и када се претварају Свети дарови (кад звони мало звоно у олтару), верник стане ту где се затекао, и моли се (не окреће се по храму и не ради никакве радње већ се потпуно преда молитви).
- Када се приступа Светом причешћу, прекрсте се руке на груди (десна пеко леве), тихо и стрпљиво даје се предност деци, затим мушкарци па жене.
- Свеће се пале на одређеним местима онако како је постављено у храму. Свеће намењене живима или за захвалност Господу Богу и неком светитељу пале се на горњем делу свећњака или галерије, а за покојника на доњем делу. Кад се пале доле (намене се и пољубе), сагне се, а не чучи.
- Свећа се пали тако што се пре паљења верник прекрсти, намени свећу некоме, пољуби је и затим стави усправно да гори. Ако није гужва, и ако није у току богослужење, при паљењу свећа, пожељно је да се мало постоји док свећа гори.
- При крају Литургије пронесе се кроз храм тас (послужавник за прилог- новац) и сваки верник даје према својим могућностима, али тако да се не размеће.
- У случају да је у храму неки обред (крштење, венчање, резање колача, парастос, опело), кад уђу, верници су обавезни да поштују црквени ред и у том смислу утичу на друге, па чекају на ред стрпљиво и сталожено.
- За време богослужења потребно је да верник буде посвећен молитви; не треба да гледа уоколо или шта раде други.
- Кад мушкарац улази у храм, пред вратима скида капу или шешир, па у храму стоји гологлав, а жене покривају главу марамом.
- Кад се завши Литургија, верник треба да стане у ред- прекрсти се и узме нафору од свештеника. Уколико свештеник држи крст у једној руци, прво се пољуби крст па узме нафора.
- Нафора се узима тако што верник стави раширене дланове један преко другог и то десни преко левог и пружи, а свештеник му ставља на длан нафору која се потом пажљиво поједе и пази да не пада на под. Нафора је освећено парче хлеба.
- При изласку из храма, верник се опет прекрсти и целива (пољуби) целивајући икону, па тихо изађе из Светог храма, где се на излазу опет окрене ка олтару и прекрсти.
- У случају да се у цркви сретну познаници, док траје богослужење, неће се поздрављати гласно ни руковањем, већ само климањем главе.